|
|
| |
|
|
KORAK PO KORAK KA ZDRAVOM ŽIVOTU - ISHRANA
|
ISBN
Obim
Format
|
86-85403-10-3
103 strane
A5
|
|
RASPRODATO!
|
|
Sadržaj
|
|
| |
Izdavač: Zdrav život
|
|
Novo izdanje ove knjige se nalazi u okviru knjige
"Zdravlje bez kompromisa"
Formula zdravog života: Hunze
Za kraj sam ostavio priču o čudesnom himalajskom plemenu Hunze, koje živi na granici Indije i Pakistana. Pedesetih godina XX veka, engleski vojni lekar Mak Karison je počeo s proučavanjem ovog plemena, čiji su članovi u proseku živeli 120 godina! Još više je bio zapanjen njihovom lepotom, vitalnošću, radnom sposobnošću i zdravljem, koji ih nisu napuštali ni u najdubljoj starosti.
Ovo pleme živi u planinama, gde gotovo i nema plodne zemlje, pisao je Mak Karison, a i ona koju obrađuju je bezvodna. Krave, jedva krupnije od bernardinaca, daju manje od dve litre mleka dnevno, i to samo kad se otele. Ovce i koze daju još manje. Meso ovih životinja je izuzetno žilavo i potpuno bez masti. Ljudi skoro ceo život provede na ivici gladi, naročito u zimskim mesecima. Taj period prežive jedući isključivo zalihe žitarica. Na proleće prelaze na biljnu hranu, do prvog roda voća i povrća.
Osnovna hrana plemena Hunze su sveže i sušeno voće. Meso praktično ne jedu, a skoro ni mleko. Hleb prave obavezno od integralnih žitarica, pšenice i ječma. S njima unose belančevine, mineralne soli i ugljene hidrate. Jedu i integralni pirinač u čijim mekinjama ima dosta B vitamina. Krompir koriste s ljuskom. Bob, različite vrste biljaka, pa čak i travu, jedu s posebnim zadovoljstvom. Jabuke i kajsije koriste zajedno s košticama i ovo voće je u njihovoj ishrani zastupljeno više nego hleb! Na kraju, zaključuje Mak Karison, Hunze imaju izuzetno jake nerve i posebno nežno srce...
Da bi proverio konačan zaključak u vezi života ovog plemena, Mak Karison je izveo laboratorijski eksperiment s pacovima. Podelio ih je u dve grupe: ''Vajt Čepel'' (naziv dela Londona) i ''Hunze''. ''Londonce '' je hranio uobičajenom engleskom hranom: belim hlebom od rafinisanih žitarica, mesom, konzervama, jajima, slatkišima... ''Hunze'' su hranjeni poput tibetskog plemena. Prateći zdravlje cele generacije pacova, Mak Karison je otkrio da prva grupa boluje od svih oboljenja karakterističnih za stanovnike Londona. Počev od dečjih oboljenja do hroničnih staračkih bolesti. Pored toga, bili su veoma nervozni i agresivni. Čak su se međusobno i ubijali.
"Hunze" su bili potpuno zdravi. Živeli su u ljubavi i slozi.
Mak Karison je zaključio da na čovekovo psihofizičko zdravlje ima uticaj ne nedostatak hrane ili kaloričnosti u njoj, kako misle neki lekari i političari, već kvalitet i sastav onoga što se jede. Ukoliko u ishrani nema dovoljno određenih hranljivih sastojaka, prvo će stradati čovekova psiha! Mak Karison je, naime, zapazio da većina ljudi jede previše hrane, ne zbog gladi. već više iz zadovoljstva i, kako se obično pogrešno misli, radi održavanja radnih sposobnosti. Primer: Hunze mnogo rade, ali jedu veoma malo i nikada nisu bolesni. Iz ovog sledi da što manje jede i što je jednostavnija njegova hrana, čovek ima više šanse da se približi idealu zdravlja i sreće.
|
Georgij Nazarov
|
Novo izdanje ove knjige se nalazi u okviru knjige
"Zdravlje bez kompromisa"
|
|
|
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)