|
||||||||||
|
|
|||||||||
| Izdavač: Fungodoctor |
||||||||||
|
|
||||||||||
|
Ideja da aloja ima antikancerogeno dejstvo uopšte nije nova. Poznati arapski vidar Avicena je koristio za lečenje nekoliko vrsta onkoloških oboljenja. Tokom poslednjih decenija lekari alternativne medicine opet počinju da predlažu aloju u borbi protiv kancera. Koristeći iste ili slične recepte, aloja može biti od značajne pomoći i u lečenju dijabetesa, alergija, čišćenja od slobodnih radikala i gljivica i drugih oboljenja.
TRADICIONALNA UPOTREBA ALOJE
Ova tradicionalna biljka nastanila se u mnogim evropskim domovima. Nema lepe i mirišljave cvetove, a ni veliko stablo. Na račun toga uspeva i kod nemarnih "vlasnika". To duguje činjenici da pripada grupi kserofitnih biljaka. Ime joj dolazi od grčkog xeros (suv) i phyton (biljka). Obično se radi o biljkama koje su stalno ili bar u sezonskom deficitu vlage i poseduju osobinu da zadrže vodeni balans. Aloja čuva u sebi veliku količinu vode u svojim mesnatim listovima. Oni imaju malu površinu i čvrst omotač, i sve to smanjuje isparavanje vode. Kod tih biljaka 95% vodene mase nalazi se u listovima i stablu. Delovi biljke koji sadrže hlorofil su najčešće sakriveni u zemlji. Ćelijski sok aloje sadrži puno koloidnih supstanci, koji takođe štite biljku od prekomernog gubitka vode. Bodlje koje se nalaze po krajevima listova nisu dovoljno jake da je štite od životinja, ali barem pomažu u procesu kondenzacije noćne vlage, koja se kao po oluku sliva do stabla. Preko 300 različitih vrsta aloje živi u bezvodnim i pustinjskim reonima. Kod dugih putovanja preko pustinja ona je bila jedinstvena šansa i pomoć za preživljavanje putničkim karavanima koji su tuda prolazili. Služila im je i kao isceliteljsko sredstvo, njome su mazali teško zarastajuće rane, a sok su pili i zbog želudačno-crevnih tegoba. Poznati arapski vidar Avicena preporučivao je recept protiv "peščane groznice". Ovo stanje poznato je danas kao "toplotni udar", i često se sretalo u tim regijama. Prepoznaje se tako što telesna temperatura naglo skače i zaustavlja se znojenje. Ako se odmah ne preduzmu određene mere, dok je čovek u takvom stanju, vrlo je moguće da se završi smrću. Isceđeni sok od presne aloje rastvoren sa vodom spasavao je tako vekovima mnogo ljudi. Putnici u pustinji nisu brinuli da li će naći lekovitu biljku kada im zatreba, jer je nisu jeli ni ljudi ni životinje. Zbog ukusa njenog soka, Arapi su ovu biljku nazvali "alloeh" što znači gorka biljka. Zbog sposobnosti da preživi u takvim klimatskim uslovima, ljudi su je uzeli kao simbol izdržljivosti i strpljivost. I do dan danas ostalo je ime suvog soka od aloje - sabur ili strpljiv. Sabur je naročito bio cenjen u davna vremena. On je braonkasto-crven, sa slabom aromom ali sa izuzetno gorkim ukusom. Mogao je da se čuva godinama i da se iskoristi onda kad treba. Taj njegov kvalitet su poštovali narodni lekari. U radu "Kanon u nauci o lečenju" Avicena pokazuje mnogobrojne oblasti delovanja: rastvoren u medu, stavlja se na ranu, na zonama oštećenih osteomielitom; rastvoren u vinu, može se stavljati na glavu kod alopecije (opadanje kose na nekim mestima). Sa vinom se koristi oralno kod: čireva, problema sa jetrom, žuči, bolova u zglobovima, melanholije i dr. Neki narodi su pripisivali i magične moći ovoj biljci. Na Bliskom Istoku su sačuvali običaj da je stavljaju iznad ulaznih vrata. Verovala se da donosi sreću i dugovečnost ukućanima. Zbog vodenih rezervi u listovima aloja je ostajala sveža godinama... |
||||||||||
|
dr Nikolaj Kolev
|
||||||||||
 |
|
|
|
|
|
 |
|
  |
|
|
|
.jpg)
|
|
|
Grip prehlada kašalj i kijavica |
|
.jpg)
|
|
| Urinoterapija | |
.jpg)
|
|
| Gladovanje | |
.jpg)
|
|
| Ishrana i hrana | |
Copyright © IGP Prometej Beograd 2006-2022