|
||||||||||
|
|
|||||||||
|
|
||||||||||
|
"Želeo bih da srpskim čitaocima u okviru ove knjige, koja je nastala spajanjem nekoliko mojih radova, ukažem na problem traganja za kulturnim identitetom u uslovima društva u tranziciji. Jedan od osnovnih zadataka savremene Rusije jeste formiranje novog obrasca uzajamnih odnosa «centra» i «regiona» u okvirima (jedne) države. Ovaj problem ima više aspekata, a pokušaji da se on reši dali su različite odgovore. Parola s početka devedesetih godina XX veka, «uzmite suveriniteta koliko želite», prosleđena je u regione od tadašnjeg predsednika države, a kao posledica toga javili su se sukobi, lokalni konflikti i realna opasnost od raspada države. Pri tome su u prvi plan izbili regionalni problemi, prouzrokovani konfesionalnim i etničkim faktorima. O tome je mnogo pisano i mnogo rečeno. No, veoma je malo pažnje posvećeno situaciji u iskonskim ruskim regionima, monoetničkim i monokonfesionalnim regionima, gde, konačno, situacija nije bila očigledno konfliktna i eksplozivna. Ovi regioni posmatrani su kao prirodni deo države i pitanje federalizma nije se na njih ni odnosilo. Obnova ekonomije, formiranje vertikalne strukture vlasti u okviru politike predsednika Putina, promena zakonodavstva i posledično preraspodela punomoćja vlasti kao i finansijskih punomoćja, njihova podela između centra i regiona, subjektima federacije i gradova, iznela je na svetlo dana pitanje regionalnih identiteta u savršeno drugačijem svetlu. Veoma brzo se pokazalo da snaženje vertikalne vlasti i nepotrebna centralizacija predstavlja svojevrsnu kočnicu na putu razvoja regiona, kao i razvoja države u celini. Ovde je reč o neophodnosti povećanja konkurentskih sposobnosti iskonskih ruskih regiona, odnosno njihovog prevođenja i efikasne kulturne, političke i ekonomske subjekte federacije. Prema tome, po mom dubokom ubeđenju, u prvi plan izbija problem okretanja regiona sopstvenom kulturnom identitetu, saznavanju sopstvene unikatnosti i okretanje većoj samostalnosti kao putu samopoznanja sopstvene kulturne i ekonomske osobenosti. Velika država ne može biti efikasna, ako je razdiru protivurečja između centra i regiona, a posebno ne može biti efikasna u uslovima žestokog i potpunog diktata centra, što vodi u unifikaciju procesa, vrednosti, smisla itd. Očigledno, aktuelnim postaje problem stvaranja takvih uslova i takvih pravila igre gde snažni i samobitni regioni sebe promišljaju kao realne subjekte i gde novi identitet razmatraju u okviru jedinstvene države. Nama je potrebno stvaranje uslova koji mogu dovesti ka sinergijskom efektu rasta države, odnosno očuvanju raznolikosti regiona kao i njihove uspešnosti. Ključni faktor ovde je socijalna komunikacija, shvaćena kao sistem različitih kanala putem kojih se posreduju saopštenja i gde se dozvoljava stalna i adekvatna razmena informacija, smisla i likova unutar države. Politički aspekt javlja se centralnim, te novi identiteti ruskih regiona sve su prisutniji u partijskim programima i strategijama, pri čemu su oni prilično modernizovani u poređenju sa idejama s kraja devedesetih godina XX veka. Regionalna značenja u savremenoj ruskoj politici su veoma aktuelna i nedovoljno osmišljena, s obzirom na značaj problema. Masovni mediji predstavljaju centralnu, mada ne i jedinstvenu infrastrukturu socijalnih komunikacija. Mas-mediji, prema nekim mišljenjima, igraju centralnu ulogu u proizvodnji i translaciji vrednosti za široki auditorijum. Zbog toga sam u knjizi posvetio veliku pažnju principijelnim procesima transformacije koji se događa u savremenom medijskom sistemu Rusije. Kulturni smisli su neodvojivi od ekonomskih realnosti, a njih, pak, mediji konzerviraju i obnavljaju semantiku potpuno jasnih kodova..." |
||||||||||
|
Aleksandar Valentinovič Černov |
||||||||||
 |
|
|
 |
  |
|
.jpg)
|
| Vojnik i država |
.jpg)
|
| Svetska politika |
.jpg)
|
| O Cincarima |
.jpg)
|
| Nikola Tesla |
Copyright © IGP Prometej Beograd 2006-2022