|
||||||||||
|
|
|||||||||
|
|
||||||||||
|
"Evropa ne može biti ograničena na ugalj i čelik. Institucija Zajednice, koja je početak federalne države, nema svog smisla ako ne rezultira jednim stvarnim političkim autoritetom."
Jean Monnet |
||||||||||
|
"Odlučujući se za temu: Institucionalne reforme Evropske unije (EU), bila sam inspirisana ovim vizionarskim promišljanjem Ž. Monea. Koliko je zaista oformljen danas ovaj politički autoritet u okviru EU, pa i sama federalna država, svakako je izazovno pitanje za istraživanje, na koje još uvek u uporedno-pravnoj teoriji, ali ni u praksi nije dat konačan odgovor. Uloga Evropskog parlamenta je u tom kontekstu naročito značajna, imajući u vidu da je to jedino demokratsko predstavničko telo koje obezbeđuje demokratski legitimitet EU, ali i predstavlja vrlo često spiritus movens institucionalnog reformisanja EU u pravcu širenja nadležnosti komunitarnih institucija na uštrb nacionalnih kompetencija država članica. Ovo su ujedno i polazne teze ove monografije, koje sam nastojala da dokažem kroz odgovore na sledeća pitanja: - Ide li EU u pravcu sticanja svojstva posebnog pravnog lica u međunarodnom pravu? - Koliko je fleksibilan jedinstveni institucionalni okvir EU - postavljen na tri stuba saradnje, sa aspekta njegovog reformisanja? - Kakva je i kolika uloga Evropskog parlamenta u procesima institucionalne reforme EU? - Koliki je stepen i koji su načini otklanjanja demokratskog deficita EU? - Koja su to esencijalna pitanja reformi komunitarnih institucija? - Konačno, koji je krajnji cilj institucionalne reforme EU? Preciznije, rukovodila sam se polaznim stavom da je institucionalna reforma Zajednice bila i ostala nezaobilazno sredstvo produbljivanja evropskih integracionih kretanja i stvaranja političkog identiteta EU. Otuda i čar istraživanja, ali ujedno i brojne teškoće, pronikle iz evolutivnog karaktera procesa institucionalne izgradnje EU, koja predstavlja dinamički sistem u procesu sticanja međunarodno-pravnog subjektiviteta. Naime, stricto sensu, EU danas nema svojstvo pravnog lica u međunarodnom pravu, jer su tri evropske zajednice zadržale svoj pravni subjektivitet. Međutim, u najnovijem Ugovoru o Ustavu Evrope, predviđeno je kreiranje pravne ličnosti Unije, čiji su temelji udareni još u Ugovoru o EU iz Amsterdama i iz Nice, u odredbama o zaključivanju međunarodnih ugovora. Ono što je karakteristično za istraživanje evropskih integracionih tokova, a posebno stvaranja i funkcionisanja EU, jeste činjenica da oblasti u kojima su države članice EU spremne da ustupe svoje nadležnosti jednoj nadnacionalnoj zajednici i njenim institucijama postaju sve brojnije. Svakako da objašnjenje ovog fenomena, gde nacionalni suverenitet više nije nedeljiva i zauvek definisana pojmovna kategorija, leži u rastućoj međuzavisnosti država savremenog sveta. Države članice EU motivisane su prevashodno idejom i prednostima ekonomskog zajedništva, kao nužnosti u visoko globalizovanoj međunarodnoj privredi. To dokazuje neprekidan proces usavršavanja institucionalne strukture EU u vidu sukcesivnih revizija konstitutivnih Ugovora o EU i najnovijeg Predloga Ugovora o Ustavu Evrope. Međutim, izgradnja nove arhitekture Evrope nije jednosmerna. Paralelno sa procesom produbljivanja evropske integracije, odvija se proces širenja članstva EU, čiji smo svedoci upravo ovih dana u vidu uključenja deset novih članica iz Centralne i Istočne Evrope, počev od maja 2004, s tim da Rumunija i Bugarska pristupe Uniji u 2007. godini." "Knjiga je namenjena studentima u cilju upoznavanja sa istorijskim razvojem i institucijama Evropske unije, kao i stručnjacima iz ove oblasti, zatim ekspertima zaposlenim u državnim organima koji se bave problematikom saradnje sa Evropskom unijom i svima onima koji žele da prodube svoje znanje o Evropskoj uniji." |
||||||||||
|
Gordana Ilić-Gasmi |
||||||||||
 |
|
|
 |
  |
|
.jpg)
|
| Nikola Tesla |
.jpg)
|
| Umetnost vođenja ljubavi |
Copyright © IGP Prometej Beograd 2006-2022