|
|
|
|
|
|
Predrag Milojević o sebi
|
"Postao sam novinar u devetnaestoj godini života i ostao to eto (skoro) i u devedesetoj. Rođen sam, naime, 1901. godine. Po završetku gimnazije počeo sam da studiram filozofiju kod čuvenog profesora Brane Petronijevića koji me je još kao studenta uzeo za honorarnog asistenta. Ali, budući filozof postao je reporter beogradske "Politike"! To ni tada nisam umeo da objasnim, a priznajem, ne umem ni sada.
Svoju novinarsku karijeru "sa preponama" (dva puta posle rata bio sam otpušten iz "Politike" kao nepodoban), karijeru dužu od šezdeset godina, započeo sam, u to vreme, vrlo zapaženom kozeričkom rubrikom u kojoj sam kažu, na ironičan način izlagao kritici i podsmehu tadašnju unutrašnju politiku zemlje. Međutim, kada je došla diktatura kralja Aleksandra 6. januara 1929. godine, moja kozerička rubrika se "ugasila".
Pisati "nevezano" o režimu značilo je često imati vezane ruke.
Valjda i zato što sam ostao bez rubrike, "Politika" me je naimenovala za svog dopisnika iz inostranstva. Tuđe režime bilo je lakše izvrgavati kritici, pa je naš izgledao bolji. U svojstvu inostranog dopisnika uspeo sam da budem proteran iz pet zemalja i o kojima sam lepo pisao. ("Kad hvališ narod kao da vređaš režim".)
Kad mi je bilo uskraćivano da pišem za novine, bavio sam se prevođenjem sa nemačkog i engleskog jezika. Među dvanaest prevedenih poznatih dela svetske literature nalazi se i studija Ludviga Fojerbaha "Suština religije", romani "Zamak" (Kafka), "Preko reke i u šumu" (Hemingvej), "Begunac" (Grin) i drugi.
U penziji sam od 1. januara 1961. godine. Ali, nastavio sam da sarađujem u „Politici" i njenim izdanjima, potvrđujući tako ono Geteovo da je lakše pisati nego prestati...""
Predrag Milojević je umro u dubokoj starosti, septembra 1999. godine.
|
|
| |
| Knjige ››
|
|
|
|
|
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)