|
||||||||||
|
|
|||||||||
|
|
||||||||||
|
"Teško i tragično vreme u kome živimo ne može se razumeti bez dubljeg razumevanja istorije. Istorija je život jednog naroda, te mu ona, kao učiteljica pravih istina pomaže da se "upravlja" prema pouzdanijoj budućnosti. Budući da srpski narod živi na najznačajnijem raskršću Evrope i Orijenta, evropskog severa i juga, ni najpažljivijem istraživaču nije lako da poveže mnoge na oko suprotstavljene istorijske činjenice ne samo zbog toga što se na evropskom prostoru, kako je to davno prorekao Malro, sudaraju interesi velikih država iza kojih stoje tri moćne religije: hrišćanstvo, judaizam i islam, nego i zbog toga što "pobednici" koji "pišu istoriju" skoro besprekorno brišu tragove puta do svojih "pobeda". Srpska istorija je zaista "jevrejska brava" sa nekoliko ključeva od kojih onaj koji nam prividno otvara vrata, zapravo samo služi za zavođenje Srba za Goleš planinu. Potresnost srpske tragedije, koja još nije završena, nalaže potrebu kritičkog preispitivanja naše istorijske sudbine. Shvatajući istoriju pre svega kao svest o pripadnosti jednoj civilizacijskoj i duhovnoj vertikali, došla sam na zamisao da razgovore koje sam vodila sa ličnostima koje su je sačuvale - najvećim duhovima srpske istorije i kulture u periodu od 1990-2004. sklopim u knjigu "Osluškivanje istorije". U njoj ćete sresti Matiju Bećkovića, Dejana Medakovića, Vasilija Krestića, Milorada Ekmečića, Aleksandra Despića, Čedu Popova, Mihaila Markovića, Dragana Nedeljkovića, Zorana Konstantinovića, Mirka Zurovca, Slavenka Terzića... Dragocen mi je prilog knjizi tekst koji mi je darovao Dobrica Ćosić "Srpska politika u drugoj polovini 20. veka". Veliki romansijer stoji na istom stanovištu: da nam "istorijski razum nalaže da kritički i istinito do korena svoga bića saznamo sebe i jasno sagledamo svoju istorijsku putanju". Uzroke preteških nevolja filozof Mihailo Đurić, koji mi je takođe učinio veliku čast priloživši mi svoje čuveno „Ogledalo srpsko 1992.", ne vidi "nigde izvan nas, već u nama samima ... Moramo, naime, kultivisati svest o tome da nacionalno spada u sferu najviše ljudske odgovornosti, da naciji dugujemo vernost i privrženost posebne vrste, da su nacionalno osećanje izvorna, primarna ljudska obeležja, da nacionalni interes i nacionalno dobro uživaju neprikosnovenu prednost i preimućstvo pre svih ostalih zemaljskih interesa i obzira". Iz ovog kruga se ne može izostaviti ni Radovan Karadžić, kao ni njegova davnašnja dilema država ili demokratija. Kao evropski narod Srbi znaju da nema konačne tačke u istoriji. Stoga i na ovom mestu valja podsetiti na misao Nikole Pašića, u nimalo jednostavnim političkim prilikama 1912-13, u Memorandumu velikim evropskim silama: "Nema te crnogorske ili srpske vlade koja bi htela ili mogla da prepusti Albancima ili bilo kom drugom ovu "Svetu zemlju srpskog naroda". Amerikanci su, dakle, u 19. veku žrtvovali 600.000 ljudi da bi sačuvali suverenitet federalne države, a pokušavaju da nam preotmu Kosovo i Metohiju, gnezdo srpske države i civilizacije, najznačajniju geopolitičku tvrđavu Balkana, dok šiptarske kriminalizovane bande vrše nezapamćen teror nad preostalim srpskim stanovništvom, pale srpske manastire i crkve koje su pretrajale vekove, ne shvatajući da čine zločin protiv sopstvenog naroda. Medijske ratne manipulacije stvorile su zid predrasuda prema Srbima, i njihovo otklanjanje hitan je zadatak srpske elite kako se ne bi obistinilo predviđanje Bernara Kušnera, šefa "Kosovske misije" iz njegove čudovišne knjige "Ratnici mira": "Nova Evropa je nešto neuporedivo. Ona je islamizovana, napušta hrišćanstvo i uništava pravoslavlje (prim. J. R.). U svojoj utrobi nosi 26 miliona muslimana, nestrpljivo očekuje dolazak Turske i građenje 30 džamija na Kosovu. Možda se više neće ni zvati Evropa. Neki je već zovu Islamerika. Ona je na pragu islamskog Doba prosvećenosti". Zlokobno zvuče ove reči jer znamo da američko crtanje nove političke karte Evrope nije završeno, možda ni novih pokušaja otimanja srpskih teritorija. Očigledno rat u ime humanitarnih prava ne uspeva prikriti istinsku mržnju ne samo na nas nego i Evropu. Jasno je, međutim, kao dan da smo mi bili, sada smo Evropa i bićemo Evropa." |
||||||||||
| Jelica Roćenović | ||||||||||
 |
|
|
 |
 |
|
.jpg)
|
| Vojnik i država |
.jpg)
|
| Reforme Evropske Unije |
.jpg)
|
| O Cincarima |
.jpg)
|
| Svetska politika |
Copyright © IGP Prometej Beograd 2006-2022