|
||||||||||
|
|
|||||||||
|
|
||||||||||
|
Vreme zabrana je knjiga koja predstavlja svedočenja značajnih književnika posleratne Jugoslavije Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Milana Kašanina i Raška Dimitrijevića. Njihova kazivanja, razmišljanja i besede beležio je novinar i publicista Kosta Dimitrijević i objavio u knjizi koja je dobila nekada čuvenu Oktobarsku nagradu grada Beograda 1991. godine. |
||||||||||
O Ivi Andriću"Vodio sam mnoge književne razgovore, ali nikada neću zaboraviti onaj u proleće 1951. godine prilikom prvog susreta sa književnikom Ivom Andrićem. U stvari, moje poznanstvo sa Andrićem započinje još mnogo ranije, putem školske lektire. Sećam se kada smo na časovima čitali odlomke iz hronike Na Drini ćuprija, čestih, oduševljenih usklika našeg profesora: „To je majstor!" Mislim da bolje i jednostavnije karakteristike o Andriću, u simboličnom značenju njegovog značajnog književnog dela, od toga našeg profesora, nisu dali ni kritičari.Često smo velikog pisca sretali prilikom njegovih redovnih šetnji beogradskim ulicama i Kalemegdanom. Videći ga uvek zamišljenog, skoro odsutnog, retko je ko od Andrićevih poštovalaca imao smelosti da ga prilaženjem uznemiri, makar samo i pozdravom. Zatim, viđali smo Andrića više puta i prilikom književnih večeri, kako polako i tiho, odmeravajući svaku izgovorenu reč, čita fragmente svoje proze. Razumljivo da tada nisam ni sanjao da ću uskoro, kao maturant Treće muške gimnazije u Beogradu, sa jednim drugom biti određen da posetimo poznatog pisca i zamolimo ga za učešće u proslavi naše literarne družine Javor. Kako smo obojica u isto vreme sarađivali na kulturnoj rubrici beogradskog lista Srednjoškolac rešili smo da zamolimo Andrića za intervju i zato smo ranije pripremili pitanja. Ovo sve beležim stoga da bi se videlo koliko se kod nas mladih, posle rata, cenila domaća književnost. Jer, u to vreme mladalačkih zanosa i iluzija, naša generacija bila je vaspitana da joj književnici, a naročito jedan od najboljih kao Ivo Andrić, budu veliki uzor..." O Milošu Crnjanskom"Tokom tri decenije svog novinarskog rada vodio sam mnoge razgovore sa ljudima raznih profesija, počev od seljaka-narodnih umetnika, sve do uvaženih profesora univeziteta i akademika, ali moram priznati da je po načinu svog čudnog, nezaboravnog govora, žustrog i u isti mah oporog, Miloš Crnjanski ostavio na mene poseban utisak. Niko, kao on, nije bio spreman da odmah, direktno u pero odgovori o sve što je pitan, a da to istovremeni ima u sebi i toliko ličnog izraza, da podseća na ono što on piše. A opet to što je Crnjanski govorio, bilo je sve, naizgled, robusno, nedoterano, a po stavljanju na hartiju, uz odgovarajuću logičku interpunkciju, pri čitanju, odjednom dobijalo bi svoje sazvučje i harmoniju, počinjalo po Mihizovoj lucidnoj opasci "da treperi, diše, cveta..."Svi, koji su do tada vodili razgovore sa tim jedinstvenim, neobičnim stvaraocem, veoma nadarenim piscem-opservatorom, ističu da sa Crnjanskim nije to bilo ni lako, ni jednostavno činiti. Navedimo samo primer književnika Branimira Ćosića, koji je pre četiri decenije, kao jedan od prvih sagovornika Crnjanskog u svojoj pionirskoj knjizi Deset pisaca - deset razgovora doslovce zapisao: "...Crnjanski je revoltiran, borben, praskav... Osećao sam jedan skoro fizički bol od te pokretnosti piščeve, njegovog malo rskavog i oštrog govora, njegove eksplozivnosti... Moram priznati da nisam nikad imao više muke oko pisanja jednog razgovora nego ovog puta. Uzrok možda leži u obostranoj nervoznosti... Ovo što piše Ćosić mogu sada i ja da potpišem. Crnjanski je ostao isti i pri našim susretima u Londonu: otvoren, lucidan, prkosan, zajedljiv, podrugljiv, žučljiv..." |
||||||||||
| Kosta Dimitrijević | ||||||||||
 |
|
|
 |
  |
|
.jpg)
|
| Osluškivanje istorije |
.jpg)
|
| Svetska politika |
.jpg)
|
| O Cincarima |
.jpg)
|
| Nikola Tesla |
Copyright © IGP Prometej Beograd 2006-2022