Prava žrtava i EU

Knjige ›› Viktimologija ›› Prava žrtava i EU

PRAVA ŽRTAVA I EU

Vesna Nikolić-Ristanović, Sanja Ćopić, urednice

ISBN Obim Format	978-86-87971-12-7 359 strane B5
RASPRODATO!

Sadržaj

Tokom protekle dve decenije međunarodna zajednica je učinila značajan pomak u podizanju društvene svesti o položaju, pravima i potrebama žrtava, uspostavljajući „(kvazi) pravni okvir i institucije, i formalne i neformalne mehanizme za pružanje zaštite žrtvama, naknadu štete i ostvarivanje pravde“. Donet je niz međunarodnih dokumenata kojima se postavljaju standardi u pogledu položaja, tretmana i zaštite žrtava kriminaliteta, što je rezultiralo priznavanjem određenih prava žrtvama i obezbeđivanjem garancija za njihovu zaštitu.

Polazeći od toga, Viktimološko društvo Srbije je 11. i 12. novembra 2010. godine u Beogradu održalo svoju Prvu godišnju konferenciju "Prava žrtava i EU: izazovi pružanja pomoći žrtvama" Osnovni cilj konferencije bio je da se sagleda mesto zakonodavstva Republike Srbije u odnosu na pravo Evropske unije i ukaže na moguće pravce dalje harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa propisima EU o žrtvama. Uz to, konferencija je za cilj imala da omogući sveobuhvatnu razmenu iskustava i znanja stručnjaka/stručnjakinja i istraživača/istraživačica iz zemlje, regiona i zemalja zapadne Evrope koji se bave pravima žrtava i pružanjem pomoći žrtvama nasilja i drugih vidova kriminaliteta.

Deo radova koji su prezentovani tokom Prve godišnje konferencije Viktimološkog društva Srbije našli su svoje mesto i u ovoj knjizi, koja je podeljena u pet tematskih celina: Žrtve kriminaliteta i rata: međunarodno i evropsko pravo i praksa, Pravna zaštita žrtava u Srbiji, Pomoć i podrška žrtvama: iskustva i izazovi, Viktimizacija i društvena reakcija i Viktimizacija dece i starih.

Prva celina posvećena je žrtvama kriminaliteta i rata iz ugla međunarodnog i evropskog prava i prakse. Doc. dr Mirjana Dokmanović analizira usklađenost zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim i evropskim standardima o žrtvama rodno baziranog nasilja. Ona ističe da je Srbija načinila važne napore u pravcu poboljšanja pravnog osnova zaštite žrtava rodno baziranog nasilja, što je ujedno doprinelo podizanju svesti javnosti o problemima i potrebama ove vulnerabilne kategorije žrtava, ali da njihova sveukupna zaštita još uvek nije zadovoljavajuća.

Drugi deo knjige bavi se pravnim položajem žrtava u Srbiji. Prof. dr Slobodanka Konstantinović-Vilić i prof. dr Nevena Petrušić analiziraju instrumente zaštite od nasilja u porodici. One nastoje da kritički sagledaju postojeći pravni okvir kojim se obezbeđuju porodično-pravna i krivično-pravna zaštita žrtava porodičnog nasilja, kao i stavove i mišljenja sudija, tužilaca i zaposlenih u institucijama koje se bave pružanjem podrške i pomoći žrtvama nasilja u porodici o primeni postojećih rešenja u praksi.

U trećoj celini knjige, autorke se u svojim radovima bave iskustvima, izazovima i dilemama u vezi sa pružanjem pomoći žrtvama i svedocima. Nakon ukazivanja na osnovne pravce razvoja službi za žrtve u Srbiji, prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović iznosi rezultate nedavno sprovedenog eksplorativnog istraživanja, koje je za cilj imalo dolaženje do saznanja o kapacitetima i problemima sa kojima se suočavaju nevladine organizacije u Srbiji koje pružaju podršku žrtvama. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da službe za žrtve kriminaliteta i rata, koje su se tokom protekle dve decenije razvile u okviru nevladinog sektora, imaju značajan potencijal za pružanje podrške žrtvama, ali da su suočene sa brojnim teškoćama koje prete njihovom opstanku.

U četvrtoj celini knjige autori i autorke upoznaju čitaoce sa različitim aspektima društvenog reagovanja na kriminalitet uopšte ili, pak, njegove pojedine forme. Polazeći od toga da trgovina ljudima spada u red najtežih krivičnih dela protiv slobode, života, tela i zdravlja čoveka, prof. dr Saša Mijalković, doc. dr Darko Marinković i doc. dr Goran Bošković ističu nužnost osposobljavanja kriminalističkih radnika za blagovremeno i efikasno otkrivanje ovog krivičnog dela i njegovih izvršilaca, kao i za prepoznavanje i odgovarajući, na ljudskim pravima i principu najboljeg interesa žrtve, zasnovan pristup žrtvama ovog vida viktimizacije.

Peti deo knjige posvećen je viktimizaciji dece i starih. Ističući problem nasilja i nasilnog rešavanja konflikata uopšte, a posebno nasilja koje je u savremenim društvima sve prisutnije među decom u školama, prof. dr Oliver Bačanović i Nataša Jovanova prezentuju rezultate istraživanja nasilja među decom u osnovnim školama u Skoplju (Makedonija). Ovim istraživanjem se nastojalo da se dođe do saznanja o fenomenološkim karakteristikama nasilja među decom osnovno-školskog uzrasta, posledicama tog nasilja, ali i oblicima reakcije škole na nasilje.

Prometej Beograd

Medjunarodni krivicnitribunal za bivsu Jugoslaviju

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju

Reforme Evropske Unije

Umetnost vođenja ljubavi

Nikola Tesla